Sreda, Oktobar 06, 2021

DAVANJE.

☆Želela sam baš ovakav naslov za svoj prvi blog. Davanje... celog života se dajemo.Dajemo maksimum od sebe da bi nas  prihvatili vršnjaci, dajemo maksimum od sebe da bi bili bolji učenici, kasnije radnici, ljubavnici, partneri, roditelji, itd. Zanima me koliko je vremena potrebno da prođe u davanju dok napokon ne shvatimo da je jako bitno šta to DOBIJAMO? Da bi davanje sebe bilo ispravno i da se ne bi uzalud davali ... moramo da osetimo trud druge "strane". Mlađa ja, a samim tim i naivnija ja je mesecima, nekada i godinama kidala deo po deo svoje snage, parčence po parčence duše i sve to zarad tuđeg zadovoljstva ... gde je tu moje zadovoljstvo?! Želim da osetim svakog novog jutra kada otvorim oči zadovoljstvo i sreću u vazduhu. Samo tada mogu da živim punim plućima. Prvi korak mog sazrevanja bio je -eliminisati sve što stvara napetost, odstraniti sve neiskreno i naporno. Drugi korak je svakako traženje svog mira i rad na sebi. Želim i posao koji volim. Želim okruženje koje me zasmejava i od kojeg mogu da učim nove i korisne stvari. Čovek se puni pozitivnom energijom dok uči i dok se iskreno smeje. 

Danas slobodno mogu da kažem da mi kiše ne smetaju, vetrovi me ne lome, sneg ne rastužuje. U svemu vidim lepotu, ali verujte ... u lošim ljudima i lažnim osmesima nikada ne mogu da pronađem ni najmanje parče mira. Oni me plaše, guše, teraju napred. Osetim potrebu da se izolujem i nestanem iz tog okruženja. Shvatam da izolacija u slučaju oboljenja od korona virusa prođe i brzo se nastavi život tamo gde je stao, ali šta smo uradili ako ne umemo da se izolujemo od mračnih energija? Ostajemo tamo na dnu, a dno najviše mrzim.☆

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me